Која је разлика између преносних и инсталираних апликација?

При преузимању апликација можда вам је понуђена опција за преузимање инсталиране или преносне верзије исте апликације. Ако вам је први пут да чујете да су апликације „преносиве“, можете се запитати да ли у томе постоји улов. Такође бисте могли да поставите питање зашто све апликације нису развијене да буду преносиве јер је то очигледно могуће. Бавимо се предностима и недостацима употребе преносног вс. инсталацијску верзију исте апликације и зашто неке апликације једноставно немају преносиву верзију када је други имају.

Преносна апликација је апликација коју једноставно покренете без ње ишта инсталирате на ваш систем. Ради као појединачна инстанца, не захтева подешавање и може се одмах користити. Замислите то као сијалицу коју можете укључити у било који стандардни носач.

Апликација која се може инсталирати захтијева подешавање. Постављање може трајати само неколико минута или можда чак и сат времена, зависно од апликације. Апликација се може користити само када је подешавање успешно завршено. Замислите то као посебну сијалицу коју сте купили и која ће можда требати посебан држач или можда инсталирати неко ново ожичење пре него што га можете користити.

Преносне апликације	Инсталабилне апликације
Све датотеке које апликацији требају у потпуности да функционишу чувају се у истој фасцикли као и ЕКСЕ датотека апликације.	Апликација која се може инсталирати спремит ће датотеке на различите локације, попут властите намјенске мапе унутра директоријум програмских датотека на вашем Ц погону, фасциклу Апп Дата у вашем корисничком профилу и друго локације.
Преносна датотека неће ни на који начин модификовати регистар оперативног система Виндовс.	Апликација коју инсталирате може, али не мора, да измени регистар. Када се таква апликација деинсталира, промене регистра се увек не мењају уназад.
Преносни програм можете да преместите на било који диск или чак на спољни уређај за складиштење и он ће и даље радити.	Премештање апликације која је инсталирана на вашем ОС није лако. Обично је морате поново деинсталирати и поново инсталирати. Једноставно померање датотека није довољно и резултираће пуцањем стаза датотека и веза. Ако се и даље може покренути, апликација можда неће моћи пронаћи неке од њених компоненти и показати случајне грешке.
Преносна апликација неће вас запамтити личне поставке и подешавања. Они могу између осталог укључивати недавне или често приступане датотеке и директоријуме.	Једна од највећих предности инсталирања апликације је та што је можете прилагодити тако да ради онако како желите. Пхотосхоп је одличан пример апликације коју ћете поставити на одређени начин. Ако бисте га морали постављати изнова и изнова, било би потребно пуно времена. Верзија за инсталирање памти које алате користите и које алатне траке и прозоре приказују када их отворите.
Преносна апликација може се покренути из екстерног извора. Можете га покренути са УСБ-а без потребе за копирањем на локални диск.	Апликација која се не може инсталирати не може се покренути ако је претходно не инсталирате. Не може се инсталирати на спољни уређај за чување података. Неке апликације ће инсистирати да буду инсталиране на исти диск као и онај на који сте инсталирали Виндовс.
Преносна апликација вероватно неће оштетити критичне датотеке на вашем систему. Увек постоји шанса да се злонамерна датотека може повезати у ЕКСЕ датотеку, али то се своди на саму апликацију која долази из непоузданог извора. Преносна апликација неће променити ништа у регистру тако да постоји мања вероватноћа да нешто пође по злу.	Инсталирање апликације може довести до оштећења критичних датотека на вашем систему само зато што је апликацији дозвољено да их модификује и то учини како би се правилно поставила. Не постоји начин да се одустанете од тога.

Разлике између две врсте апликација чине се као да су преносне апликације само боље, али су важне упамтити да апликације које је потребно инсталирати имају овај захтев, јер им треба много шири оквир трцати. Не можете разумно да замислите инсталирану верзију Андроид-овог развојног окружења као преносиву. Чак је и преносна верзија Пхотосхопа означена као „Лите“.

За алате који су намењени за једноставне, брзе акције и мало-нимало обраде, преносива апликација ради али све што ће бити интензивно за процесоре, обично се може инсталирати верзија развијено. Можда ће у будућности преносни програми постати норма. Тренутно веб апликације постају све моћније и покрећу се у претраживачима па би се то могло догодити. У великој мјери зависи од тога да ли је вриједно направити апликацију преносивом и може ли још увијек радити, или још боље. Виндовс 10, када је још био у верзији Бета, имао је функцију која је омогућавала корисницима да премештају инсталиране апликације са једног погона на други. Ова функција није га учинила коначном стабилном верзијом, већ је одложено. Тестамент је како је такву функцију, иако корисна, тешко извршити.